Smrt nije trenutak, smrt predstavlja beskonacan prostor, od trenutka kada se zivot ugasi. Ljudi razlicito tumace smrt, neki je tumace kao RAJ, neki kao PAKAO, dok ima i ljudi koji smrt vide u raznim bojama. Svoju smrt vide i u prostranim poljima, oazama mira, na mestima gde oni sebe zamisljaju. Reklo bi se , sve sto ima pocetak ima i kraj.  Da li je takva i smrt ?

Smrt ima pocetak, ali gde i da li se zavrsava?

          Besmisleno je pricati da su ovakve smrti mirne. Moglo bi se reci da nema prirodne smrti jer je svaka smrt, ovakvog tipa, prouzrokovana nekom bolescu, ciji razvoj ostaje nezapazen,  slabljenu organizma i jos mnogo mnogo faktora koji nepovoljno uticu na ljudski organizam.  Kod starih ljudi uglavnom dolazi do otkazivanja pluca i srca. Plucna kongestija daje organizmu pokretljivost, izaziva groznicu kod starih osoba.

          Pogledajmo starce, oni neprestano stare, izgledaju kao da zive vecnim snom i gase se kao dogorela sveca. Mada kad bolje pogledamo ni mi mladi nismo daleko od toga. Stariti znaci navikavati se na umiranje.  

          Slobodno se moze reci da se smrt, na neki nacin, prihvata i zeli. Kod vecine ljudi, kad dodje do smrti,  strah se gubi.

Ne brinite, umiremo svi !!!

Dekapitulacija

Smrt Odsecanjem Glave

      U vecini slucajeva smrt odsecanjem glave, osudjenik se u tragicnom trenutku nalazi u nesvesti, to je ustvari les kome se dzelat odseca glavu. Strah, uzas, bes, mrznja pojmovi su koji malo znace, jer je telo u trenutku,pre odsecanja glave,interna masa bez snage i osecanja. Retki izuzeci postoje, kao sto su vrlo inteligentni ljudi, okoreli zlikovci, kod kojih volja trenutno namece mir.

Smrt Vesanjem

           Smrt vesanjem, u slucaju da ne postoji prelom prsljena, predstavlja samo vid gusenja. Ona obicno zapocinje mucnim osecanjem, a zavrsava, u smislu osecajnosti, prijatno, vizualno i auditivno. Legende pripisuju obesenima izvesne osecaje posebne vrste, emisija semensa se danas  smatra glavnim uzrokom mrtvacke ukocenosti. Ona je konstatovana u svim slucajevima kada se les nalazi u vertikalnom polozaju i predstavlja organsko pomeranje, oje je moguce dosta dugo posle smrti.

Smrt Elektricnom Strujom

          Covek koji prelazi iz zivota u smrt, na elektricnoj stolici, ne oseca nikakav bol. Ima samo utisak da mu je zadat jak udarac u predelu temena glave, trenutno gubi svest. To je isti osecaj kao i kod nokautiranog boksera. Ako i pomalo oseca sok, on odmah iscezava.  Udarac se mesa sa padom u nistavilo. Uprkos konvulzivnim grcevima i spektakularnom strahu, zrtva gubi svest  kao kod odsecanja glave. 

 

 

 

 

 

Jeste li razmislili kakva je ?

        Nokaut je anestezija, covek pada uspavan i ne osetja bol. Oci se zatvaraju, sanja da je na nekom ogromnom  javnom trgu prepunom sveta. I dok muzika odzvanja odzvanja u  usima, cudite se otkud klinch. Bice se oseca praznim, slabim, nistavnim, ono ne pati, ne oseca, za par sekundi prestaje i da postoji.

Razmišljate li Vi o SMRTI?

 

        Gusenje utapanjem je jedno od najdramaticnijih gusenja koje izaziva krajnju odvratnost. Vecina utopljenika imaju lice nabreklo od krvi,plavo, narocito na usnama i usima, imaju  otvorene oci sa nepomucenim pogledom. Navala vode u plucni predeo determinise smrt utopljenika, posto nikakva tecnos ne moze da prodre u disajne puteve pre agonije.Tecnost izaziva na sluzokozi nadrazenost, koja sama po sebi dovodi do grcenja zdrela, kojeg drzi zatvorenim. Sa druge strane, covek ili zivotinja koji se dave, instinktivno zaustavlja disanje za par sekundi. Pokreti dijafragme i medjurebarnih misica imaju za posledicu harmonicno izdisanje, koje sprecava ulazenje tecnosti u dusnik. Ugljeni gas preterano energetski nadrazuje disajne organe, povecava se obim grudi, grudno disanje je jace. Posto  se zdrelo ne otvara, onemogucen je pristup vodi i vazduhu, stoga se krv iz arterija i plucnih kapilara udise posredstvom vena, razliva se po plucima gde se mesa sa preostalim vazduhom u celijama. Zatim se formira sluzokozna pena i prekriva citav plucni predeo. Dolazi do priliva krvi, ili pre, do akutne otekline pluca, koja vlada mehanizmom smrti usled utapanja. Ovaj nagli priliv krvi nije bolan.

       ljudi su jedino u smrti vezani za privid nego za stvarnost.Nemoguce je osetiti prelaz iz zivota u smrt, kao i prelaz iz budnog stanja u san. Kod vecine smrti, bilo to usled bolesti, neke nesrece ili samoubistva, krv se puni ugljenom kiselinom koja se nepotpuno oslobadja. Tome sledi lagano, neosetno gusenje, koje se moze porediti sa narkozom, koje samrtniku oduzima snagu, a da on to i ne primeti.

        Valja se otkloniti zbrka koja vlada kod vecine ljudi izmedju bola i smrti.Bol je zivotna osobina. Duze se boluje , da bi se izlecilo, nego sto se umire. Umiranje je samo trenutak prelaska iz zivota u smrt. Izvesnost umiranja razlog je covekovog straha. sto je se vise plasimo to je ona strasnija, jer se hrani nasim strahom.

        Epiktet kaze: "Nase misljenje o smrti, koju smo navikli da smatramo strasnom, jeste upravo ono sto je strasno".  

        Smrt predstavlja završetak životnog procesa . Ona može nastupiti kao sled unutrašnjih faktora tj. nemogućnosti organizma  da se dalje održava u životu. Drugim rečima tela živih bića po pravilu nisu napravljena da se neograničeno dugo održavaju u životu, a smrt dolazi kao njegova prirodna posledica. Drugi uzrok smrti su spoljni faktori koji dalji život žive jedinke čine neostvarivim. U prirodi postoje veoma stari organizmi za koje se još uvek ne zna da li će i kada umreti, no činjenica je da su njihova tela uništiva kao i svaka druga forma u prirodi: svaka forma života se može završiti u svakom trenutku.

       Smrt je progresivan fenomen koji započinje u jednom trenutku i širi se dalje.Ona je početak i trajanje. Smrt jednog organizma je proces. Opšta smrt je raspadanje pojedinačnih života.  

        Da bi smo definisala smrt, moramo prvo znati sta je život. Čuveni aksiom: “Život je celina fenomena, koji se suprostavlja smrti”. Dok neki kažu: “Pogrešno je misliti da je život stanje tela, istina je da je telo stanje života“.

        U životu, ne bi se moglo reći da se čovek ne plaši smrti. Jedni se iskušavaju u strahu, drugi u odvratnosti, malo njih, u trenutku svog kraja ostaje ravnodušno.

        Ljudi imaju samo lažnu predstavu smrti, ne želeći da znaju da li je ona tužna, mirna, dobra ili zla, da li je teška.